Sudski postupak protiv banaka zbog obrade kredita

Presuda Apelacionog suda u Beogradu iz decembra prošle godine po kojoj je banka dužna da isplati klijentu banke 3.689,50 švajcarskih franaka i 117.100 dinara na ime sudskih troškova zbog neosnovane naplate obrade kredita dovela je do ogromne zainteresovanosti građana za podnošenje tužbi po ovom osnovu.

Apelacioni sud je potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu da je banka stekla korist bez osnova.

U presudi se navodi da u ugovoru nije navedeno koji su to stvarni troškovi i zašto se vezuju za iznos kredita.  Zbog toga, prema tumačenju suda, klijentu nije poznat mehanizam po kome se dobija iznos tih troškova što je dovodi u neravnopravan položaj.

Nakon ove presude sadašnji i bivši dužnici (jer ovo ne zastareva) mogli bi da od banaka na sudu potraže više od 100 miliona evra koliko se procenjuje da su banke u poslednjih 15-ak godina naplatile na ime troškova za obradu kredita.

Prema tumačenju nekih pravnika ovome bi se mogle dodati i naknade za praćenje kredita, naknade za prevremenu otplatu…

Osim toga, pravo na povraćaj bi mogli imati svi, i fizička i pravna lica, bez obzira na vrstu kredita koji su podigli.

Sudski postupak protiv banaka zbog obrade kredita može biti samo početak borbe protiv provizija.

Da li je upravo otvorena Pandorina kutija bankarskog poslovanja!?

Sudski postupak protiv banaka zbog obrade kredita

Ovim povodom oglasilo se i Udruženje banaka Srbije koje tvrdi da je ništavost odredbe o naplati naknade troškova za obradu kredita utvrđena samo u tom jednom konkretnom slučaju koji se ne primenjuje na sve ostale slične slučajeve.

Ipak poslednjih desetak dana Udruženje “Efektiva” primilo je nekoliko stotina mejlova, poziva i ličnih poseta građana, koji se žale na rad banaka u Srbiji, a u vezi sa “skrivenim” troškovima koje im te banke naplaćuju.

Više o tom problemu i mogućnostima tužbe možete pronaći na sajtu Efektive OVDE

U “Efektivi” kažu da su zbog toga pokrenuli dodatno još nekoliko desetina novih tužbi po osnovu naplate troškova koji nisu bili jasno objašnjeni pre potpisivanja ugovora građana sa bankama.

Što se troškova tiče, kažu oni, najviše žalbi u poslednje vreme, imaju zbog toga što pojedine banke naplaćuju naknadu za obradu kredita, za praćenje kredita i naknadu za prevremenu otplatu.

Ostali troškovi su slanje opomena u slučaju kašnjenja, nezakonite zatezne kamate i mnogo toga još, navode iz “Efektive”.

Bankarski sektor u Srbiji prošle godine je imao rekordnu dobit od provizija i naknada i po tom su osnovu zaradili više od 25,9 milijardi dinara.

autor: Polosi team

izvori: Danas, 021, Efektiva