Planina Zlatar (Velika Krševa 1.625 m) je planina u jugozapadnom delu Srbije. Nalazi se između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Zlatar pripada Dinarskom gplaninama, koje se nastavlja do mora.
Planina Zlatar po svojoj morfologiji, klimi i biljnom pokrivaču, odnosno autentičnoj prirodi, jedno je od važnih turističkih područja. Na njemu se može razvijati sportsko-rekreativni, izletnički, bolnički, lovni, kongresni, izletnički i seoski turizam.
Planina Zlatar bogata je šumama i pašnjacima. Razvijeno je i stočarstvo te proizvodnja zlatarskog i sjeničkog sira. Turizam je takođe dosta razvijen. U blizini planine Zlatar nalazi se kanjon reke Uvac i reliktna ptičja vrsta beloglavog supa. Nedaleko od planine nalazi se manastir Mileševa kod Prijepolja (13. stoljeće) i manastir Banja u Priboju. Na Zlataru postoje i rudnici mrkog ugljena i lignita.
Zlatar je dom hotela Panorama i Zavoda za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesti i arterijskog krvnog pritiska. Nalazi se u okruženju borove i brezove šume. Zimi gostima je na raspolaganju ski staza dužine 800 m, sa ski liftom dužine 420 m, koja se nalazi 200 m od hotela “Panorama”. Postoji mogućnost najma skijaške opreme. Ljubitelji lova imaju prilike loviti visoku i nisku divljač. Zlatar fest se organizuje krajem jula i početkom avgusta.
Planina Zlatar – aktuelna dešavanja
Na Zlataru se trenutno dešava ono što je odavno započeto, a da se kraj ne nazire. Ova planina sve više podseća na Zlatibor kada pogledamo nekoliko ćinjenica: vrednost zemljišta, manjak najatraktivnijih placeva i kuća na prodaju, te rast broja turista.
Svakako, planina iznad Nove Varoši u tim parametrima ne može se porediti sa mnogo poznatijom u komšiliku, i daleko je od urbanizacije, ali i ona beleži strahovit rast.
Do pre deset godina Zlatar je bio planina na koju se dolazilo isključivo zbog zdravlja, čistog vazduha i šetnje netaknutom prirodom. Jedina dva objekta u kojima je moglo da se odsedne bili su dva poznata hotela. Oko njih bile su desetine hektara zemlje koje vlasnici nisu mogli da prodaju ni za par stotina evra po aru. Postojalo je i mnoštvo napuštenih i zapuštenih kuća koje potencijalni kupci nisu hteli ni da pogledaju. Nije se razmišljalo da se tamo ide čak ni kao rešenje za penziju i penzionere.
Prilike na Zlataru danas su potpuno drugačije.Zavisno od lokacije i infrastrukture, ar placa u najužoj turističkoj zoni sada košta od pet do 10 hiljada evr. To je desetostruko skuplje nego pre deceniju. U ovom delu planine za sada nije prodato samo zemljište nad kojim nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. U drugoj zoni za ar se traži od dve do tri hiljade evra – priča za „Blic“ Branko Pucarević, direktor Turističke organizacije „Zlatar“.
Pored „Panorame“, koji je u zakup uzela opština Nova Varoš, na Zlataru sada postoje dva hotela, odmaralište, brojni apartmani. Jesenas je počela izgradnja još jednog manjeg hotela čija vrednost je oko milion evra i koji podiže privrednik iz Nove Varoši.
Planina Zlatar – kako dalje
Razvoju Zlatara, kažu nadležni, osim dobre promocije pomogli su izgradnja infrastrukture, adrenalin-parka, pešačkih i trim staza, jedinog fudbalskog stadiona u Srbiji na preko 1.000 metara nadmorske visine, postavljanje rasvete, novi vidikovci.Zlatar je 2013. imao 400 ležajeva u hotelskom i privatnom smeštaju, a trenuno 2.400, što kategorisanih, što onih koji su u procesu kategorizacije. Prošle godine ostvareno je 100.000 noćenja, a ta brojka 2012. bila 1.500. Vidikovac na Uvcu 2020. bio je, posle Banjske stene na Tari, drugi najposećeniji lokalitet u Srbiji – priča Pucarević.
Velika je tražnja, kaže za „Blic“ Radosav Vasiljević, predsednik Opštine Nova Varoš, i za kućama. Tražnja za njima je velika, ali ponuda, iako kuća ima dosta, ne postoji.Ljudi ne razmišljaju kao pre nekoliko godina kada su za male pare prodavali svoju imovinu. Kuće koje su pre deset godina mogle da se kupe za 20.000 evra sada ne mogu ni za duplo više. Vlasnici znaju da će njihova vrednost i dalje vrtoglavo rasti pa zato i ne žure.U stvari da bi još više dobili na ceni obnovili su kuće, gotovo da više nema nijedne koja nije renovirana – navodi Vasiljević.
Letnja suša koji je deo novovaroškog kraja ostavila bez vode opomenula je opštinare da učine nešto u cilju sigurnijeg vodosnabdevanja. U tom cilju krenulo se u projekat izgradnje vodovoda od Trudovačkog vrela ka Mesnoj zajednici Božetići. Za koju godinu ovaj vodovod bi trebalo da stigne i do sela Akmačići. Odatle će se jedan krak odvojiti prema Zlataru na kome će potrebe za vodom biti sve veće.
uredio: Đorđe Nikolić
izvor: Blic
izvor 2: Wikipedia